Време пролази лудачки брзо. Већ су у току припреме за нову, 2010.годину... Кренух да пишем на тему раних сећања из детињства... али не, нисам баш толико одртавееела :). Задржаћу се ту...

"Тhe Mountain Academy" - могла бих сада до ситних детаља да наглашавам неке чињенице које бројеви не могу описати, пењачи - мастерклас, организација - тешка, али успешна... Можда неки следећи пут.

Допало ми како је све то утицало на мене. То мултикултурно окружење, језици које често не разумем, начин живота који у Србији (углавном) није могуће остварити. Некад сам била тужна што сам проводила доста времена у фантастичној природи, али без иког "свог". Некад сам била пресрећна што сам проводила доста времена у фантастичној природи без иког "свог". Допало ми се што ме је све то инспирисало да започнем овај блог, и што сам осим "западњачких тренутака" успела да ухватим и неке личне, ове нашке...

Хвала главним организаторима, Фреду, Анси и Жерому, али и свим осталим учесницима на сјајним зајдничким моментима.

Хвала Зеленом дрвету на промовисању блога.

Хвала свима који га прате.

"Тhe Mountain Academy" је завршен. Ми се настављамо.

А овако сам овековечила своја сећања...