Скије... СПРЕМНЕ!

Ужадија... СПРЕМНА!

Време... ВЕТРОВИТО!

 Екипа... НАСМЕЈАНА!

(мада...1,2,3,4,5,6,7?)

 Јеб' га Санице, неки следећи пут...!

Први од укупно шест стадијума The Mountain Academy (ТМА) је био планиран за Valle d'Aosta у Италији...

Организатори ТМА су из Швајцарске, а како у том моменту Швица није била део Шенгена, нису могли да ми буду гаранти за Шенген. Искрено, и поред детаљног објашњења какав документ ми треба од њих, мислим да нису баш најбоље ни разумели шта има тражим, јер су ми упорно слали швајцарско позивно писмо за догађај који се дешава у Италији...

/... староседеоци америчког континента су приметили само да се море необично понаша, да су таласи чудни, а они не знају узрок томе. Док се велики Колумбови бродови нису приближили скроз обали, староседеоци нису били у могућности да их виде, јер њихов мозак, па тако и њихово око, не познаје такву скаламерију звану прекоокеански брод... /

Срећом, у контакту сам са Томажом, алпинистом из Словеније, који ми пред његов двомесечни пут на Аљаску, шаље гарантно писмо.

/... такође, тих дана је у Београду демолирана словеначка амбасада због... ма то више није ни важно... /

Несрећом, само на вратима амбасаде се може прочитати да постоји посебан формулар за гарантно писмо(или то пак сазнати из нечијег личног искуства), а ја из села Стари Костолац то и не видим баш (много су ситна слова...). Тек кад су Синишу и мене одзујали са шалтера, и објаснили нам да "само" треба да позовемо тог френда који нам је послао гаранцију да то исто пошаље на формулару, почела сам да се мало нервирам... То "само" сам им објаснила да је немогуће, да је човек на Аљасци, и да би евентуално могла да нађем неку другу организацију или особу да ми то пошаље, а на шта су они одговорили - Важи, у том другом случају морате имати нови термин, а први слободан је тамо средином маја...

Главобољу и муку коју сам осећала приписивала сам то беспотребном нервирарању, а и даље нисам размишљала да свратим код лекара на контролу... 'Телигенција...

Алармирала све редом, али реално, помоћ је могла само да стигне из Томажеве школе, а ја тамо, осим њега, никог лично и не познајем, и баш ми је било ултра глупо да неког и цимам од тих људи. Кад кажем лично, мислим на то да сам о његовим колегама  само читала, јер су као и сам Томаж веома искусни алпинисти, и током дугогодишњег бављења алпинизмом, извели су значајне успоне у Патагонији, Хималајима... Преко разних контаката сам покушала да средим термин у некој другој амбасади, али 0 поена! Значи, ипак онда Томажева школа... Послала сам им поруку у какву сам се идиотску ситуацију довела, и ако могу да помогну, да се јаве...

У међувремену сам добијала информације шта нас очекује на првом стадијуму. Стартна тачка је Courmayeur, и планирано је да се у прва два дана бар мало упознамо, а затим да се преселимо горе у брдо, поставимо базни камп и следећих пар дана да се мало дружимо, мало скијамо по глечеру, мало да пењемо, а највише да уживамо! Па да, поред наведених ствари и не уживала...

И ако сам свесна да сам далеко од сјајног скијаша, те зиме сам често ишла са Синишом на турно по лепој нам земљи Србији,

и осећала сам се веома пријатно у снежном окружењу (изузев оне језиве лавине на Комовима за Нову годину!)

Ок, на глечеру има још додатних опасности(пукотине...), и генерално, тамо су лавине (макар због броја скијаша који их окидају) доста чешће, али и поред свега тога, са огромним узбуђењем сам ишчекивала полазак... Чак ми је и Гого позајмио фенси скије,

које ми је онај матори из Млатишумине средио за скијање по глечеру! Што би се рекло , тип-топ..

Елем, почело је веома наивно ;)...

 Читајући магазин Vertical, налетела сам на конкурс за The Mountain Academy. Морам признати, од кад листам "пењачку" литературу, нисам наишла на нешто што би било слично овоме - школица организована за тзв. "следећи ниво" пењања, на различитим локацијама широм Европе (а и ван), где ће изабрани кандидати бити у могућности да сарађују са професионалним пењачима и пл.водичима (са истим оним о којима се иначе и чита у таквим новинама), а поред свега тога, 'младинци ће бити опремљени "у фулу" од стране спонзора... Такође, провлачи се идеја о нагалшавању другачијег схватања пењања, где се не даје акценат на тежини и драматици (мада се мора признати да ови описи красе наш спорт), већ на хармонији, поштовању, преданости, забави и задовољству.

Хм... За мене, све ово звучи веома изазовно, међутим, одмах након тога се јављају оне познате мисли : Ијаој, па ја сам из Србије, овај магазин излази на 4 језика у Европи, ко зна колико ли је људи до сад прочитало ово, јер док овај часопис путем поште и стигне до мене у Србију већ је време за следећи број ;)... Гомила емоција која ме још више бацају у бедак (сва та тензија и комлекс ниже вредности који генерално осећамо као нација, а који је вероватно проузрокован годинама изолације од света).

Да ме пар дана пред истек рока Ања није напичила да сам ментол ако не покушам, вероватно не би ни села да попуним образац и направим презентацију о себи... Сконтала сам - само опуштено, ако ништа друго, па бар ће бити нека пријава из наших "заборављених" крајева.  

Није прошло пуно, стигло ми је е-писамце, и умало да сам помислила како се неко лепо нашалио са мном. Кажу - Примљена си...

Изгледа да ће ми требати још доста времена да научим да вреднујем свој рад...
 

Бејасмо у Францији, земљи вина и сира, где се опробасмо у техници ледног пењања...

Више детаља, ускоро!